Preko plota

Preko plota ruže cvetaju,

kad se javi, ptice zapevaju.

Svako jutro prozor otvara,

moja duša tad progovara.

Na avliji joj miris bosiljka,

osmeh lepši nego sva svitanja.

Dok zaliva cveće kraj kapije,

srce moje mirno nije.

Komšinice, oči od badema,

lepše žene u sokaku nema.

Kad se nasmeš, sunce jače sija,

muška se varoš zbog tebe ovde vija.

Tamburaši, zasvirajte tiše,

nek' joj pesma pravu poruku piše.

Svaki dan drugu haljinu nosi,

k'o da proleće u dvorište prospe.

A kad prođe sokakom polako,

svako stane, ona se gleda lako.

Majka njena kroz smeh me pita:

"Što se, momče, stalno ovde skitaš?"

"Da li se ti to oko moje ćere vitlaš?"

Komšinice, oči od badema,

lepše žene u sokaku nema.

Kad se nasmeš, sunce jače sija,

muška se varoš zbog tebe ovde vija.

Tamburaši, zasvirajte tiše,

nek' joj pesma pravu poruku piše.

Tamburaši, zasvirajte tiše,

nek' joj pesma pravu poruku piše.