Preko plota

Preko plota ruže cvetaju,

kad se javi, ptice zapevaju.

Svako jutro prozor otvara,

moja duša tad progovara.

Na avliji joj miris bosiljka,

osmeh najlepši ima moja komšika.

Dok zaliva cveće kraj kapije,

srce moje mirno nije.

Kad je sretnem, zastane mi glas,

kao da je ceo svet uz nas.

Komšinice, oči od badema,

lepše žene u sokaku nema.

Kad se nasmeš, sunce jače sija,

muška se varoš zbog tebe ovde vija.

Tamburaši, zasvirajte tiše,

nek' pesma pravu poruku piše.

Svaki dan drugu haljinu nosi,

k'o da proleće u dvorište prospe.

A kad prođe sokakom polako,

svako stane, gleda je lako.

Majka njena kroz smeh me pita:

"Što se, momče, stalno ovde skitaš?

Što se skitaš, da l' se ti to

oko moje ćere vitlaš?"

Komšinice, oči od badema,

lepše žene u sokaku nema.

Kad se nasmeš, sunce jače sija,

muška se varoš zbog tebe ovde vija.

Tamburaši, zasvirajte tiše,

nek' pesma pravu poruku piše.

Ako jednom pogledaš me duže,

procvetaće i najtužnije ruže.

Nek' tambura kaže mesto mene,

da si želja što teče mi kroz vene.

Komšinice, oči od badema,

lepše žene u sokaku nema.

Kad se nasmeš, sunce jače sija,

muška se varoš zbog tebe ovde vija.

Tamburaši, zasvirajte jače,

nek' se ova ljubav zauvek pamti.

Tamburaši, zasvirajte tiše,

nek' joj pesma pravu poruku piše...